Трећи фртаљ - ЈОВАНОВСКИ КРАЈ
Опет експлоатишем Енциклопедију Новог Сада:
''ЈОВАНОВСКИ КРАЈ, део Новог Сада око данашњег Житног трга, назван по цркви посвећеној св. Јовану, која је срушена 1921. Средином XVIII века овај крај, иза данашњих улица Лукијана Мушицког и Војводе Шупљикца, био је ненасељен, па је тако овде, ван града, настало православно гробље.
Исто
место данас: школа И.Л. Рибара на углу ул. Краљевића Марка.Насељавали су се бостанџије и сточари
У XIX веку на овом подручју су се насељавали баштовани, ратари и сточари, који су се делили од својих породица у Салајци и Подбари и осамостаљивали се у новоподигнутим кућама. Баштоване (бостанџије, како су се називали) привлачили су велики плацеви, који су омогућивали да се уреде и простране баште за гајење поврћа. Отуда се тај крај називао и Роткварија (настао првобитно из подсмешљивог ругања бостанџијама да "гаје роткве"). У близини су подигнути и обори, у којем су сточари држали свиње.
И многи од нових становника, који су овамо дошли са стадима оваца из Влашке, овде су купили кућишта са баштама. Ови Власи, који су се брзо посрбили, са презименима и надимцима Мога, Мунћан, Фратуцан, Фујка, Гонђа и др, по предању, подстакнути су да се 'доселе причом неког богослова из Сибиња, који је учио Богословију у Карловцима' да је ово град велике будућности и да ту никако неће бити сиромашни.
Трећи фртаљ
Јовановски крај био је део III кварта или фртаља, по немачком, чије су границе ишле од Казанџијске улице (Јована Суботића), па левом страном Кисачке до Алмашког гробља, а на другој страни данашњом Масариковом улицом, па Руменачком до ђерма, односно градске капије.
Руменачка (или Пирошка) улица завршавала се пред градским опкопом, где је био ђерам.
Место за окупљаше надничара
Прва попречна улица према граду била је Цигларска, касније Банатска. Ту су се некада свако јутро окупљали надничари, нудећи газдама своју радну снагу. Пошто није увек било посла за све, стајали би ту од јутра до вечери. Носили су са собом ручак (хлеба и лука, у најбољем случају сланине). Некад су им и жене доносиле ручак на обрамици на један крај би стављале лонац с ручком, а на други обесиле би, ради равнотеже, две цигле.
Попречне улице после Цигларске биле су Руска и Пејићева (до 1919), названа по првом становнику Пејићу, који се доцније из куће број 2 одселио на салаше; данас је то улица Краљевића Марка.
Ул.
Краљевића Мака
Ул.
Краљевића Марка - пет тршчара је кобојаги под заштитом.Улица ''Три чекића"
Наредна попречна улица (сада Војводе Шупљикца) називала се Три чекића, по фирми гвожђарске радње, на углу код Вовине (данас ул. Ђурђа Бранковића).
Ггвожђарска радња са истим именом је донедавна била на углу Јеврејске са Шафариковом ул. (прекопута Синагоге). Сећам се да је знак 'три чекића' био изнад улаза на фасади.
Успомена на ту улицу остала је на згради Месне заједнице, где су на фасади испод стрехе, приликом реновирања, стављени знаци три чекића. Улица којом се из центра града ишло ка Јовановском тргу (Житној пијаци) звала се Топовска, па Касарнска, због касарне која и данас у њој постоји - то је данашња улица Војводе Бојовића (раније Ивана Милутиновића).
Било је много бара
У Јовановском крају је у прошлости било више бара. Иза Банатске улице налазиле су се јамурине, заостале од копања земље за черпиће и цигле (отуда и ранији назив улице Цигларска). Била је позната велика бара на крају Руске улице, која се дуго одржала. Проточна бара била је иза кућа с леве стране данашње улице Краљевића Марка. Постоје сведочанства о томе да су некада дечаци у тој бари налазили јаја дивљих патака. У време великих киша ова бара знала је да поплави и простор испред Јовановске школе. Илија Огњановић Абуказем је у својим шаљивим "шетњама по Новом Саду" помињао да би ту требало организовати " туризам на
води".
(Фотографија
је из књиге В. Пушкара 'Н.С - Приче варошких улица')Упоређујући са сликом испод, пронашо сам место на коме је ово сликано: сада је ту зграда тзв. Социјалног (зграда Фонда здравственог осигурања изграћена 60-тих). На старој слици се (по средини слике) види зграда на углу Масарикове и Хиландарске ул., тј. ова доле.
Јовановске бостанџије
Овај крај је био познат по бостанџијама, који су поврће гајили у својим баштама и продавали га на новосадској Зеленој пијаци у данашњој ЗмајЈ овиној улици. Као бостанџије истицали су се Јовановићи у свим гранама (Вакини, Пајтићи, Бебини), затим Сланкаменчеви, Станковићи (Накрајкуће), Стојковићи (Гускови), Будошани (Панћини и Шербини) и др.
Многи су имали у баштама зимске леје, тако да су производили и рано поврће, које су гнојили стајским ђубривом, јер све куће држале су краве и коње, као и свиње и овце.
Кромпир прихваћен у гладним годинама
Занимљиво је да су они најстарији баштовани избегавали да гаје кромпир, иако је и Доситеј писао о благородности те биљке. Тек кад су настале гладне године, постепено је освајао новосадске повртаре. Ни кукуруз дуго није прихватан, поред пшенице. У гладним годинама су се многе породице спасле управо захваљујући качамаку од кукурузног брашна. Власти су морале да предузимају принудне мере и код гајења детелине за исхрану стоке.
Земљорадници Јовановског краја имали су гумна на простору где је данас насеље Детелинара. Власти су им наредиле да на гумнима засеју детелину и тек онда су се уверили да је то врло уносна биљка. А цео тај крај је назван Детелинара.
Од некадашњег Јовановског краја мало је шта остало. Данас су ту, поред приземљуша, подигнуте и многе вишеспратне стамбене зграде, асфалтирани су коловози, а по кућама једва да још има који паор...''
Житни трг
Житни
трг ових дана
Сећам
се кућице са кантаром (колском вагом) негде по средини садашњег
паркинга.После рушења Јовановске цркве, 30-тих година прошлог века, на њеном месту и на простору где је било старо гробље, изграђена је нова житна пијаца. До тада је житна пијаца била на садашњем Тргу Марије Трандафил, на углу Темеринске, Кисачке и ул. Јована Суботића.
''На том некада лепо уређеном простору овалног облика, са управном зградом и мерним уређајима, одржаване су у прошлости и машкаре...'' (Енциклопедија НС)
Назив Житни трг је остао до данас.
Садашња
Хиландарска ул. до изласка на Словачку ул. - то је била ѓраница'
Житног трга према центру града.Од Јовановског краја остала је само успомена у називу мале улице која почиње наспрам зграде ПИОР.
Зграда
ПИОР се назире на крају улице.
Ул.
Ђурђа Бранковића; надесно је Светојованска улица.
Ул.
Лукијана Мушицког - све се теже препознаје стари Јовановски
крај.
