ЗАДРУГА СРБА ЗАНАТЛИЈА НОВОСАЂАНА
- претеча нашег Удружења -

Из Енциклопедије Новог Сада (свеска 8, стр. 223-225, у оквиру одреднице 'Задругарство')

Задруга занатлиjа

Оснивачкоj скупштини занатлиjске Задруге 14. jуна 1870. у Новом Саду присуствовало je 155 занатлиjа из целе Воjводие, а мeђy њима наjвише je било обућара (ципелара, чизмара, папуџија и опанчара) - 59, затим кроjача (са абаџијама)  25, ћурчиjа 19, бербера 7, ковача 6, по неколико сапунџија, столара, колачара, казанџиа, колара и сарача , а по jедан скупштинар заступао je симиџије, шеширџије, боjаџије, капамаџије, куjунџиjе, обручаре и стакларе .

За председника Задруге изабран je новосадски ћурчиjа Марко Поповић, за заменика председника сапунџија Јован Jовановић, док je проф . Александар Сандић вршио дужност секретара . Задруга je у свом печату имала српски грб, а преко њега две руке jедна у другоj. Као cвоjy заставу Задруга је прихватила српску тробоjку са истим знамењем у средини и са симболима свих заната коjи су били представљени на оснивачкоj скупштини.

Задатак Задруге био je да унапређуjе занатство, да поправља материjално стање своjих чланова и да се брине за њихово стручно усасвршавање.

Задруге као заштита од пропадања

Родоначелник социjализма у Срба Светозар Марковић, коjи je као политички емигрант боравио у Новом Саду, говорио je на Беседи ове занатлиjске Задруге 22. фебруара 1872. и река о да се занатлиjе могу заштитити од пропаданња, због "развитка индустриjалних фабричких производства", само ако се удружуjу у задруге .

Излаз из тешког стања Марковић je видео у томе да Задруга "организира произвођачке задруге свиjу струка заната, да сjедини поjедине задруге за набављање сировина и предмета за потрошњу, да организира кредит занатлиjски; где год je могуће да преобраћа занатлиjске радионице у фабрике и на тај начин да се код нас отпочне индустриjска производња задружном снагом". Марковић je у новосадскоj Задрузи Срба занатлиjа видео jедну врсту будућег савеза занатских задруга свих облика.

До 1873. Задруга je имала одељења по целоj Воjводини и око 1.000 чланова са преко 1.500 форинти уплаћених чланских улога, а издавала је и свој лист Глас занатлиjа.

Задруга je забрањена

Властима се ниjе допадала активност Задруге, а поготово су им сметали српски грб и тробоjница (црвено-плаво-бела). Министар унутрашњих послова дозвољавао je да буду у грбу две руке jедна у другоj, али без грба, а за застава је, "иако ниjе нужна", могла имати само "домовинску тробоjку", тј . мaђapcкy (црвено-бело-зелену). Одлуком од 5. мaja 1873. Зауга je укинута, с тим а je дата могућност да се поново оснује са иэмењеним правилима и да се протеже само на новосадске занатлиjе.

Насупрот одлуци власти, руководиоци Задруге покушали су да je обнове, па су на скупштини у Сомбору одлучили да она носи назив Велика задруга Срба занатлиjа и да устроjи своја одељења у свим местима у коjима има бар 20 чланова и поверенике где их je мање, и то у целоj Угарској и Троjедноj краљевини. Мађарске власти то нису дозволиле, јер су све задруге могле имати само jедну централну организациjу -Земаљско угарско удружење занатлиjа.

Произвођачке задруге

Новосадска занатлиjска Задруга покушала je да ствара "заjеднице рада и промета", и то по руфетима (цеховима) . Прва таква заjедница требало je да буде кожарска , на инициjативу папупиџија , али она ниjе заживела.

Новосадски кроjачи мушког одела имали су више cpeћe: 15. августа 1871. отпочела je рад Прва новосадска кроjачка задруга, чиjа je радња била у Лебарском сокаку, у кући Jосифа Мачванског. Настала je и друга Мушка кроjачка заjедница, она je своје стовариште имала на Главноj улици, код хотела Јелисавета, под фирмом Базар.

Почетком 1872, заузимањем Николе Продановића, долази до оснивања Прве заjеднице новосадских кроjача женског одела. Циљове, као и других произвођачких дружина, био je да "у скупу свој занат воде, како би заjедничкоj бољој мети доспети могли", због тадашње оскудице у радноj снази и тешкоћа у набавци сировина и пласирању готових производа.

Занатлијска сведоџба коју је 1882. изгала ЗАДРУГА СРБА ЗАНАТЛИЈА НОВОСАЂАНА Танасију Рушкуцу, Србину, рођеном 1867. у Новом Саду жупанији бачкој ... сведоџбу  да је 'у мене потписаног'  изучио занат папучарски.
На слици у доњој ведути је изглед Новог Сада - садашња улица Змај Јовина. На десној страни је, наспрам крста, угао са Милетићевом улицом, а тадашња зграда Задруге је најближа на десној страни слике.
И ова сведоџба је у Војвођанском музеју.