Bezbednost i zdravlje na radu

ZNR, BZR, BZNR, BiZNR, Akt o proceni rizika...

    Ovo su skraćenice i pojmovi koji se već 5 godina mogu videti i čuti na svakom koraku a takođe i različita tumačenja istih. Radi se, u stvari, o zakonom propisanim merama i aktivnostima koje se preduzimaju radi prevencije, sprečavanja, umanjenja i otklanjanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja zaposlenih kao i radi poboljšanja uslova rada što za cilj ima unapređenje motivacije za rad, povećanje produktivnosti, kvaliteta proizvoda i/ili usluga, zadovoljstvo zaposlenih i na taj način povećanje kvaliteta života pojedinca i društva u celini.
    Zakon o bezbednosti i radu (Sl. glasnik RS, br. 101/2005) (u daljem tekstu Zakon) uređuje sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.
    Ovim zakonom su uređena prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih, način organizovanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu, evidentiranje, saradnja i izveštavanje, nadzor, kaznene odredbe i drugo. S obzirom da nije cilj tumačenje samog Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, navešću samo nekoliko članova istog u svrhu uvoda.

    Izraz Bezbednost i zdravlje na radu je definisan u članu 4. stav 1. tačka 4. i glasi:
Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.

Član 7. stav 1.
    Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih, i/ili njihovog svođenja na najmanju moguću meru, u postupku:

Član 8.
    Obaveze poslodavca, u smislu ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, istovremeno predstavljaju prava zaposlenih u vezi sa sprovođenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Član 9.
    Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.
    Poslodavac se ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice.
    U slučaju nastanka povrede na radu zbog neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih događaja čije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbeći, poslodavac nije odgovoran u smislu ovog zakona.
    Poslodavac je dužan da obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu budu uređeni, odnosno proizvedeni i obezbeđeni, da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Član 13.
    Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.
Poslodavac je dužan da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.
    Akt o proceni rizika zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog.
Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini propisuje ministar nadležan za rad.

Član 37.
    Poslodavac je dužan da organizuje poslove za bezbednost i zdravlje na radu.
    Poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja lice koje ima položen stručni ispit u skladu sa ovim zakonom.
    Poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da obavlja sam u delatnostima trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i ličnih usluga, finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zaštite i u stambeno-komunalnim delatnostima, ako ima do deset zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit iz stava 2. ovog člana.
    Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da odredi jednog ili više od svojih zaposlenih ili da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu (u daljem tekstu: lice za bezbednost i zdravlje na radu).
    Poslodavac odlučuje o načinu organizovanja poslova za bezbednost i zdravlje na radu u zavisnosti od:
        1) tehnološkog procesa,
        2) organizacije, prirode i obima procesa rada,
        3) broja zaposlenih koji učestvuju u procesu rada,
        4) broja radnih smena,
        5) procenjenih rizika,
        6) broja lokacijski odvojenih jedinica,
        7) vrste delatnosti.

   Dakle, bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva skup mera, postupaka i aktivnosti koje preduzimaju poslodavci i zaposleni uz angažovanje drugih stručnih lica i službi radi obezbeđivanja takvih uslova na radu kojima se, u najveoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.
    U praksi je to (na žalost) malo drugačije i u glavnom se svodi na izradu/posedovanje Akta o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini jer je kazna za ne donošenje akta u pismenoj formi za poslodavca sa svojstvom pravnog lica od 800.000 do 1.000.000 dinara.
    Posebno kritična kategorija su poslodavci koji imaju do 10 zaposlenih u delatnostima navedenim u članu 37. Zakona koji imaju pravo da sami obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu. Problem se ogleda u tome što uglavnom nemaju vremena da prouče Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i svu ostalu pravnu regulativu (pravilnike, uredbe,...) koja se odnosi na ovu oblast. U takvoj situaciji, poslodavci su primorani da se dovijaju na različite načine kako bi ispunili formalno – pravnu normu i izbegli izuzetno velike novčane kazne.

Šta se tada dešava?

Poslodavac se raspituje kod dugih poslodavaca, knjigovođa, poznanika, prijatelja, traži informacije u sredstvima javnog informisanja i oglasima ne bi li rešio svoj problem i nailazi na mnoštvo različitih informacija tipa;
    - Pravno lice sa licencom vrši izradu akta o proceni rizika po ceni od 7.000 do 10.000 dinara po radnom mestu;
    - Lice sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu vrši izradu akta o proceni rizika po ceni od 3.000 do 5.000 dinara po radnom mestu;
    - „Znam čoveka u studentskom domu , stvarno je extra, i zna da radi taj akt o proceni i to samo za 1.000 do 1.500 dinara po radnom mestu;...

Poslodavac, u zavisnosti od svojih afiniteta, odlučuje se za jedan od navedenih ili mnogobrojnih drugih načina (uglavnom jeftinijih) i dolazi u posed Akta o proceni rizika smatrajući da je rešio svoj problem po pitanju bezbednosti i zdravlja na radu.

Elem, tek tu nastaju problemi.

Kao prvo i osnovno, nije razvijena svest kod poslodavaca o kompleksnosti, značaju i benefitima koje mu donosi ispravno i celokupno obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Takođe, ne donošenje akta o proceni rizika u pismenoj formi je samo jedan od mnoštva prekršaja za koje su propisane „astronomske“ novčane kazne. Svaka povreda zaposlenog na radnom mestu košta poslodavca mnogostruko više od izdataka koji se odnose na uređenje radnih mesta i radnog okruženja.

Zbog svega gore navedenog, Udruženje preduzetnika Novi Sad, je formiralo stručni tim koji će pružati pravnu i svaku drugu pomoć svojim članovima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Detaljnije informacije možete dobiti na tel. 021 528 – 778 ili postavite pitanje na e-mail: bezbednost@udruzenjepreduzetnika.com .