''Улица у најстаријем делу Новог Сада, измеду Пашићеве и Саве Вуковића, у продужетку Грчкошколске улице. Изграђена је на дугачкој греди, која је издигнута изнад околног земљишта и Дунав је није плавио - зато је и названа златном. Називала се у XIX веку на мађарском Aranydomb utca (улица Златне греде), а после смрти песника Јована Јовановића Змаја добила је његово име. Оно није мењано ни између два рата, па ни за време мађарске окупације (1941-44). Кад је после II светског рата Главна улица добила Змајево име, враћен је овој улици првобитни назив.
Ово је Змајева родна улица. На десној страни, иза Платонеума, где је сада гимнастичка дворана Змај-Јовине гимназије, налазила се родна кућа великог песника. Спомен-плоча на фасади, постављена још за песникова живота, обележава ово место.
На плочи пише:
На месту овом била је кућа
у којој се родио 27. новембра 1833. године
Др Јован Јовановић - ''Змај'' - песник
Ова је спомен-плоча подигнута и освећена
70.годишњег рођендана песникова.
27. новембра 1903. године.
У продужетку је двориште Гимназије, са зиданом и гвозденом оградом и
улазом, као и једно крило саме школе.
Осим Гимназије, све куће у улици Златне греде су приземне и претежно
стамбене, породичне. Само је на последњој с леве стране дозидан
спрат. Грађене су у историцизму, класицизму, понегде се препознају
елементи сецесије, а због честих преправки многе зграде изгубиле су
одлике првобитног стила.
У првом делу улице на десној страни је Гимназија, а на левој су куће
од 1 до 13. У кући бр. 1 била је Путникова посластичарница. У кући
бр. 7, зиданој у историцизму, годинама се налазила Задруга Срба
привредника (Штедно-кредитна).
Кућа
бр. 21
На кући породице Малешев бр. 21 налази се спомен-плоча: у тој кући живео је 1872-73. као емигрант Светозар Марковић, први српски социјалиста.Касније је ту становао директор гимназије Стеван Милованов.
Светозар Марковић је био је током изгнанаства из Србије и активни сарадник Задруге Срба занатлија новосађана, једне од претеча данашњег удружења, о чему има помена у делу о прошлости Удружења.
На згради бр. 25 карактеристична је капија од кованог гвожђа.
Овде је једно време живео песник Лаза Костић.
Кућа
бр. 31
На некадашњој кући апотекара Неранџића, бр. 31, налази се
спомен-плоча која обележава место где је била родна кућа Ђуре
Даничића.
Високопартерна кућа на углу Златне греде, бр. 6 и Даничићеве улице,
која води на Рибљу пијацу, подигнута је шездесетих година XIX века.
Данашњи изглед добила је после преправке 1906-10. Припада
историцизму, са неокласицистичким детаљима.
Ђура Даничић рођен је под именом Ђорђе Ј. Поповић, као четврти син
новосадског свештеника Јована Поповића, у Новом Саду, 1825. Прве
школе учио је у Новом Саду и Пожуну, а правне науке у Пешти и Бечу,
где је дошао 1845. Под утицајем Караџића и Миклошича почео је да се
бави словенском филологијом, којој је касније, а нарочито проучавању
српског језика, посветио цео живот. За време студија материјално су
га помагали Кнез Михајло Обреновић и Јован Гавриловић. Године 1856.
постао је библиотекар Народне библиотеке у Београду и секретар
Друштва српске словесности, а 1859. професор Лицеја (Велике школе).
Године 1865. оставио је професуру, и на кратко време постао чиновник
Управе пошта, а 1866. отишао је у Загреб за секретара тада основане
Југословенске Академије. 1873. се вратио на катедру српског језика у
Велику школу у Београду, предавајући у њој до 1877. Отишао је затим
на одмор у Загреб да продужи рад на започетом великом Рјечнику
хрватскога или српскога језика. На том послу га је и затекла смрт.
Његово тело пренесено је новембра исте године (1882) у Београд и ту
је сахрањено на Марковом гробљу.
Своје презиме заменио је 1847. презименом Даничић, којим се потписао
на првом свом научно-полемичком раду Рат за српски језик и правопис,
и при том презимену је после стално остао.
Његов први рад објављен је 1845. (у Подунавци) у заштиту Вука.
Научно обарање теорије Вукових противника, Даничић је изнео у
расправи Рат за српски језик и правопис (1847), којом је допринео
брзој победи Вукових идеја. Затим је дао Малу српску граматику
(1850), у којој је српски књижевни језик први пут научно
окарактерисан. (Из Википедије)
Суседна кућа, бр. 10, са по четири полукружно завршених прозора са
сваке стране ајнфорт-капије, изузетно декоративно је обрађена. На
оба краја налазе се кибиц-фенстери. Ту је становао академик Јован
Радонић, историчар, библиотекар. У старој кући на овом плацу живео
је познати сликар и писац Новак Радонић. Зграде бр. 12 и 14 су на
углу Златне греде и Јадранске. Најстарији становници Златне греде
памте да је у кући бр. 16 била гостионица.
Зграда бр. 1 припадала је великој добротворки Марији Трандафил; у бр. 13 становао је секретар Матице српске и дугогодишњи уредник Летописа др Милан Савић, са ћерком, познатом песникињом Аницом Савић-Ребац.''
(Текст у црној боји је сачињен према опису улице на Званичном сајту Града.)
